barer

Treći put u Crnoj Gori

Datum: 02.08.2013. 11:30

Opet sam tu! Već treći put u Crnoj Gori. Prvi put sam tu malu državu planina i mora posetila jednog leta krajem devedesetih godina, drugi put jesenas, i sada opet, na vrhuncu letnje sezone.

Njeguši – dom pršute i sira

Prvog dana u kasno popodne me je put (tačnije moj vodič Anja) odveo u selo Njeguši, dom njeguške pršute i sira. Nije bilo puno potrebno za užitak posle sjajne večere u etno selu Kadmi, a ni za opuštanje pri pogledu na planine i životinje oko kućica za goste koje čine to ‘etno selo’.

Njeguški pršut in sir

U tišini prirode sam tokom noći napunila baterije, a jutro započela uz pet tibetanskih vežbi na otvorenom – uz razgledanje mesta naravno.

Razgled med jutranjo telovadboRako Popović, kustos v Njegoševi rojstni hišiVladimir, navijač NK Maribor

Jutro sam nastavila obilaskom kuće gde je rođen Petar Petrović Njegoš, najpoznatiji bivši vladar ove države. Turu kroz kuću od kamena već četrdeset godina vodi kustos Rako Popović, čovek koji je živa enciklopedija istorije Crne Gore. Iako radi od devet do pet, gospodin Popović je uvek na raspolaganju radoznalim gostima koji bi hteli da zavire u kamenu kuću. Zato u toku radnog dana stoji zapisan njegov broj telefona na vratima kuće.

Želela bih da je tako i kod nas, gde često nabasamo na zatvorena vrata raznih znamenitosti. Rako Popović je zadovoljan sobom i poslom koji radi ali istovremeno i  kritikuje okolinu kuće u kojoj „živi’’ već toliko godina. „Ovo je nekada bio hotel visoke kategorije, a pogledajte ga sad”, žalosno pokazuje ka zgradi koja propada. „Isto tako ne znamo šta će se dogoditi sa susednom kućom, koju je crnogorska vlada ustupila prestolonasledniku, princu Nikoli Petroviću, praunuku kralja Nikole. Pre nekoliko godina su je renovirali, a sada zatvorena samuje”.

Dok mi pokazuje lovačko oružje vladarske porodice, pominje da je već deceniju i on lovac – na papiru. Divlje životinje više voli u šumi ili na tanjiru, jer nema ni vremena ni volje za lov. Tako kaže. 

Lovćen – planina sa mauzolejom

Uspon na Lovćen se odlikuje brojnim stepenicama i mauzolejom, u kojem počiva Njegoš. Sa vrha se pruža prekrasan pogled naBoku Kotorsku i planine – navodno se vidi sve do Durmitora i preko mora do Italije kada je lepo vreme. Neposredno pre nego što smo počeli da se penjemo stepenicama, zaustavlja nas domaćin Vladimir koji uz gutljaj rakije iz staklene boce poziva turiste u restoran pod mauzolejom.

Vladimir: ‘Odakle si?’
Ja: ‘Iz Maribora.’
Vladimir: ‘Samo en je klub, samo ena čast, gremo Maribor!” („Samo je jedan klub, samo je jedna čast, idemo Maribor!’ – navijačka pesma FK Maribor)

Cetinje – prestonica muzeja

Naredna destinacija je bila gradić Cetinje, koji leži tik pod Lovćenom, nekadašnja prestonica države, a danas bez sumnje prestonica muzeja (u kojima se ne sme fotografisati). Od Njegoševog muzeja, Biljarde, gde se nalazi prvi sto za bilijar u državi – vladika Njegoš je bio veliki ljubitelj te igre – te rukopis Gorskog Vijenca i Njegoševa ljubavna pesma čije pisanje navodno ne dolikuje jednom vladaru, preko muzeja kralja Nikole sa prostirkama od polarnih medveda, sve do Etnografskog muzeja u kojem se mogu videti narodne nošnje. Ovde se nalazi i Plavi dvor, rezidencija predsednika Crne Gore koji, nažalost, nama običnim smrtnicima nije dostupan za ogledanje. U neposrednoj blizini se nalazi i pravoslavni manastir gde je izložena ‘ruka Svetog Jovana Krstitelja i čestica Časnog krsta’. Iz Cetinja smo konačno krenuli ka moru i Kotoru, gde u hladnoj senci hotela – temperatura se sa prijatnih 20-tak stepeni na Lovćenu podigla na 32 stepena – pišem svoje utiske. Čeka me jos uvek obilazak ovog primorskog bisera, kotorski karneval i navijanje za crnogorsku vaterpolo reprezentaciju. O tome više sutra. Prijatno!

Pogled na Boko Kotorsko z Lovćena

 
Zvanični sajt turizma Crne Gore