A A A
Ocijeni >

3 blogera osvajaju Crnu Goru (Ivo Kožul)

Jutro na Žabljaku počelo je sa mrvicom razočarenja jer je propao plan za uspon na Bobotov kuk, najviši vrh Durmitora. Naime, celu noć je padala kiša, munje su udarale tako silno da se hotel tresao par puta, pa sam već tada znao da nema ništa od uspona. Stena je mokra, uspon nije nimalo naivan i dvoumljenja nije bilo. Dan pre, prognoza je bila sa 50% mogućnosti za kišu, ali u popodnevnim satima. No kako se radi o planini, sve prognoze treba uzeti sa rezervom.

Sreća da Žabljak nudi još puno toga osim uspona na okolne vrhove, pa je razočarenje kratko trajalo. Žabljak se, inače, nalazi u sredini Durmitora, na visini od 1.450 metara i, kako kažu, to je najviše naseljeno urbano mesto u ovom delu Evrope. Mesto je okruženo sa 23 vrha preko 2.200 metara, ili 40 vrhova preko 2.000 metara, sa čak 18 planinskih jezera, kanjonom Tare koji je, kako sam u prethodnom teksu pisao, najdublji u Evropi. Danas, u Žabljaku živi oko 4.000 stanovnika. Iako je kraj leta, grad je bio solidno ispunjen turistima iz gotovo svih krajeva, viđao sam dosta stranih tablica. Žabljak je realno centar zimskog turizma, i mogu samo zamisliti koliko je tada ljudi u gradu. Leti dolaze zaljubljenici planinarenja, alpinisti, biciklisti, i svi oni koji provode aktivni odmor na svežem planinskom vazduhu. Osim veličanstvenog prirodnog ambijenta, bogatstvo ovoga područja životinjskim svetom i pogodnostima koje pruža za lov i ribolov, dovodi na Žabljak i dosta zaljubljenika u ovu vrstu sporta.

Sećanje na djetinjstvo

Kada sam bio na istom ovom mestu `80 i neke godine sa roditeljima, u hotelu u kojem smo tada odseli (Planinka), boravila je i kuvajtska fudbalska reprezentacija sa selektorom Miljanom Miljanićem koji ih je tada vodio. Upućenijima u fudbal iz ranijeg perioda je suvišno govoriti o kakvom se čoveku radi. Boravili su na visinskim pripremama, verovatno kao i mnogi drugi sportisti pre i posle njih. Ne znam da li moja ljubav prema planinama datira iz tog perioda kada sam imao 7-8 godina, ali je vrlo lako moguće da je ovo mesto, već tada, uticalo na moj hobi puno godina kasnije ili, bolje rečeno, način života. S toga ja prema ovom mestu gajim posebne simpatije. Posetom ovom mestu sigurno ćete osetiti pravi mir, spoj tradicije i modernog, neverovatno prirodno okruženje, dosta toga neobičnog (ali lepog i zanimljivog) i sigurno osloboditi misli od svakodnevnih stresova.

Osim specifičnosti reljefa Durmitora, u njegove najveće prirodne znamenitosti i prirodne vrednosti ubraja se 18 prirodnih glečerskih jezera, poznatijih kao „Gorske oči“. Najveće među njima, najlepše i najpoznatije je Crno jezero, smešteno u gustoj četinarskoj šumi, u samom podnožju vrha Međed. Jezero se nalazi nadomak Žabljaka. Obilazak se nameće kao logičan i neizostavan korak kada dođete ovde pa sam, umesto uspona na Bobotov kuk, krenuo put jezera sa namerom da ga celog obiđem. Nakon samo 15-tak minuta iz centra Žabljaka dolazi se na jezero. Prvo što upada u oči je gusta šuma koja ga okružuje i koja daje smaragdno zelenu boju jezeru. Čine ga Malo i Veliko Crno jezero. Odmor za oči. Ne zna čovek što bi prvo fotografisao, i to je verovatno jedini problem koji imate kada se ovde zateknete. Nakon što nekoliko puta pređem pogledom po jezeru, pa zatim po vrhovima koji se uzdižu iznad, opčinjen lepotom koju samo priroda može napraviti, krenuo sam u obilazak uređenom pešačkom stazom. Na dosta mesta nalaze se info ploče gde možete saznati dosta zanimljivih podataka o ovom jezeru. Crno jezero vodom hrane padavine, površinski tokovi i podvodni izvori. Najveću količinu vode dobija iz Mlinskog potoka. Značajan deo vode jezero dobija od periodičnog vrela Čeline koje se javlja u periodu otapanja snega i leda.

S proleća, nakon topljenja leda i snega, voda se akumulira u „rezervoaru“ koji je sifonski povezan sa jezerom, a koji se nalazi ispod vrha Međed. Sa povećanjem količine vode raste i vodeni pritisak. Pri maksimalnom pritisku voda, uz ogromni prasak, izbija u desetak izvora u Čelinama. Kažu da se prasak čuje nadaleko. Dokaz o kojoj sili vode se radi najbolje pokazuju oborena stoletna stabla i nagomilane kamene gromade na mestu gde se voda obrušava. Na tim mestima se ništa ne može zadržati, voda sve ruši pred sobom. Ovaj fenomen se događa najčešće u mesecu junu. Naišao sam na nekoliko takvih mesta u kratkom razmaku. Šetajući dalje, nedaleko od Čelina, nalazi se „Titova pećina“, mesto na kojem je Tito boravio sa vrhovnim štabom od 20. do 29. maja 1943. godine i gde je donešena odluka o proboju na Sutjesci. Još malo dalje nailazim na avanturistički park, smešten u šumi, gde možete testirati svoje veštine na raznoraznim preprekama kao i fizičku spremu, ili nespremu.

Vitamini prve kategorije

Krug oko jezera traje sat vremena laganom šetnjom pa dolazim na zvaničnu stazu koja vodi u centar Žabljaka. Usput možete kupiti šumske plodove poput malina, borovnica, ribizla, jagoda, što sam naravno i uradio. To je bio direktan unos vitamina prve kategorije. Još jedno mesto vredno pažnje je i Centar za posjetioce NP Durmitor. Tu se nalazi i Prirodnjačka zbirka Nacionalnog parka koja sadrži na stotine prepariranih insekata i životinja koje žive na pojasu Durmitora i kanjona Tare, prodavnica suvenira domaće radinosti, razne brošure i vodiči kao i sala za prikazivanje filmova. Kupovinom karte za ulaz u Nacionalni park, imate pravo i na posetu Prirodnjačkoj zbirci. Svakako vredi posetiti. Tu sam vidio prvi put neke ptice u prirodnoj veličini.

Fina visina za fin ručak!

Kako je bilo vreme ručka, otišli smo u restoran koji se nalazi na čak 1.820 metara nadmorske visine. Fina visina za fin ručak. A i vreme je u međuvremenu postalo isto fino. Momčilov grad, restoran koji nosi naziv po srednjevekovnom gradu koji je dominirao ovim krajem, nalazi se ispod planinskog vrha Štuoc. Sa prostrane terase pruža se izuzetan pogled na planinski masiv Durmitora i Jezersku visoravan. Ovde se inače nalazi i ski lift. U restoranu možete uživati u piti od heljde, saljevku (mladi skorup-kajmak), jagnjetini ispod sača, kastradini (kuvana ovčetina), kiselom mleku u keramičkim posudama i ostalim specijalitetima ovog kraja. 

Ne propustite Ćurevac

Onako siti mogli smo još samo negde sesti i uživati. Stoga smo se uputili na Ćurevac – obližnji vidikovac koji se nalazi na visini od 1.625 metara. Sa jedne strane je panorama Durmitora, a sa druge kanjon Tare, gde reka daleko dolje vijuga u divljoj i još uvijek nektaknutoj prirodi. Podalje, ispod vidikovca koji se nalazi na litici, vide se raštrkane kuće i saznajem da se do tih sela zimi ne može doći po nekoliko meseci. Uostalom, kao i na još puno mesta širom planinskog dela Crne Gore. Sve to ima svoje čari i mistiku. Kako se tu živi, šta ljudi rade, kako opstaju, kakav im je život? Hiljadu pitanja, a odgovore samo oni znaju. 

Sigurnije uz GSS

Za kraj dana posetili smo još i stanicu Gorske službe spasavanja (GSS) Žabljak i to zahvaljujući vodiču Slavici, koja ima poznanstva u svakom mogućem zaseoku Crne Gore. Nije ni čudo kada se cela porodica bavila planinarstvom, alpinizmom, reli trkama, organizacijom terenskih vožnji i takmičenja i ko zna čime sve ne. O Grgurevićima dakle, dobrim ljudima koji zaslužuju poseban osvrt, kao i najboljem vozaču terenca Zoranu Vučuroviću, koji je svih sedam dana nasmejavao i veselio, nadam se jednom drugom prilikom. Stanica GSS-a u Žabljaku je skoro dobila nove prostorije pa su sad stvoreni uslovi za još kvalitetniji rad, što je jako važno za sve planinare i ljubitelje prirode koji se nađu u situaciji da im se treba pružiti pomoć. Primio nas je načelnik stanice gospodin Zoran Vojinović – Šaco, te kroz kraći razgovor upoznao o radu i mogućnostima tima koji ovde deluje. Kako je Durmitor svake godine sve posećenija destinacija, broj intervencija raste. Obučeni su dobro i svi odlično poznaju Durmitor, jer tu i žive. Želimo im što manje posla, a oni su tu na raspolaganju ako pomoć zatreba. Ako se nađete u situaciji da vam je zaista potreban GSS u Crnoj Gori, poziva se na broj 112.

Provešćemo još jednu noć na Durmitoru, i sutra idemo dalje u otkrivanje zanimljivih mesta u Crnoj Gori.