Luksuz i Đekna

A A A
Ocijeni >

3 blogera osvajaju Crnu Goru (Ivo Kožul)

Doručkovali smo u restoranu Krstac i to je bio ukupno šesti jutarnji obrok tokom mojeg boravka ovog puta u Crnoj Gori. Kao i svih pet prethodnih, odličan. Sasvim zadovoljni i siti, bili smo spremni za nastavak puta.

U neposrednoj blizini Mojkovca nalazi se, jako poznato u Crnoj Gori, Imanje Rakočević ili hotelski kompleks Gacka. Dovoljno je da pitate bilo koga u ovom delu i svi će sigurno znati kako da vas upute do ovog kompleksa. Nismo mogli otići dalje, a da ne posetimo ovo mesto. Imanje je geografski smešteno u podnožju planine Sinjajevine, na jednoj uzvisini, vrlo blizu glavne saobraćajnice, a skriveno u prirodi koja vam garantuje mir i privatnost. Odmah se primeti urednost celog imanja koje se sastoji od objekata izgrađenih od drveta u stilu planinskih kuća, sa velikim zelenim površinama između, i sportskih terena. Apartmani su luksuzno opremljeni i apsolutno ništa ne fali za više nego prijatan boravak. Ako se poželite relaksacije, na raspolaganju vam je spa centar, teretana, bazen, sauna, đakuzi, teniski i košarkaški teren, nakon čega možete otići na masažu ili se samo zavaliti u masažnu fotelju. Ljubitelji jahanja mogu uživati u prirodi na imanju i po okolnim stazama. U jednom od objekata se nalazi vinoteka, a možete ručati u glavnoj kući gde se nalazi restoran. Za poslovne sastanke na raspolaganju je i konferencijska sala sa 60 mesta, i svom opremom potrebnom za prezentacije i konferencije. Između planinskih kuća ima puno šetališta, a svakako pažnju privlače viseće ležaljke na drvećima pa nismo ni mi ostali imuni na malo ljuljanja i uživanja. Gosti se mogu ponuditi i domaćim voćem na plantaži aronije, tako da smo i mi probali…

Za one željne avanture, tu su organizovani izleti sa vodičima poput džip safarija, helikopter safarija, paraglajdinga, poseta planinskim jezerima itd.

Svakako mesto na kojem vredi provesti barem vikend, ako ne i duže.

Biser Bjelasice

Nastavili smo dalje prema Kolašinu, udaljenom 20-tak kilometara dalje. Mesto je poznato kao središte zimskog turizma i nalazi se u centralnom delu kontinentalnog dela Crne Gore. Grad je okružen grebenima i vrhovima planina Sinjajevine, Bjelasice, Komova i Vučja. Mnogi ovaj grad smatraju vazdušnom banjom pa je idealno za boravak kako leti tako i zimi. Području Kolašina izuzetnu vrednost daju planine koje ga okružuju. Sve te planine su ispresecane planinarskim transverzalama kojima leti kreću planinari i turisti, odlazeći u posetu pojedinim predelima. Zimi su planine pod snežnim pokrivačem skoro 3-4 meseca, što pruža izuzetne prilike za sve vrste zimskih sportova. Najznačajnija lokalna atrakcija je Nacionalni park Biogradska gora koji se nalazi između planinskih vrhova Bjelasice i zauzima površinu od 4.000 ha, od čega je pod šumom oko 2.600 ha, a ostatak čine planinski pašnjaci i livade. Biogradska gora predstavlja jednu od tri poslednje prašume u Evropi. U središtu Nacionalnog parka nalazi seBiogradsko jezero koje je pravi biser planine Bjelasice, a pripada grupi ledničkih jezera koji se u narodu još zovu i “gorske oči”. Posebno mesto među prirodnim lepotama zauzimaju i pejzaži kanjona, planinskih lepotica reka Tare, Morače i Mrtvice.

Hotel Bianca

U Kolašinu smo svratili do hotela Bianca. Na 980 metara nadmorske visine, ovaj elegantni i izuzetno komforan hotel, koji je okružen gustom borovom šumom, odmah pokazuje da smo došli u verovatno najbolji hotel u kontinentalnoj Crnoj Gori. Toplina koju pruža unutrašnjost dizajnirana u masivnom drvetu u kombinaciji sa čistim kamenim površinama, izaziva poseban osećaj udobnosti. Osoblje hotela nas je provelo celim objektom, imali smo priliku videti kako izgledaju sobe, pa čak i predsednički apartman koji se nalazi na 8. spratu, u koji se može doći samo liftom. Sve je na izuzetno visokom nivou, a najviše mi se sviđa toplina kojom zrači čitav hotel. Ne znam ko je dizajner interijera, ali je obavio vrhunski posao. Drvo, kamen, tople boje, mnoštvo starinskih ukrasa i detalja, stvaraju jako prijatan osećaj boravka u hotelu. Gostima je na raspolaganju 117 soba i tri apartmana, od kojih je najveći, naravno, predsednički sa 178 kvadrata. Luksuzno a opet toplo, jer se vodilo detalja i o najmanjoj sitnici. Svaka soba u hotelu ima pogled na lepu prirodu. U hotelu takođe postoji poseban biznis centar koji je na raspolaganju za iznajmljivanje. Glavna konferencijska sala može primiti do 50 gostiju i opremljena je sa svim sadržajima potrebnim za savremeni sastanak.

Prostrani spa, fitnes i velnes centar ima sve što možete zamisliti. Apolutno. Tu je i zatvoreni 25 metarski bazen.

I najzahtevniji gosti ovde teško mogu naći bilo kakvu zamerku.

Ski centar koji se nalazi podnožjem na 1.450 metara, dok mu je vrh na 1.950 metara, nudi širok spektar usluga, uključujući najnovije žičare, iznajmljivanje skijaške opreme, sanke za decu i odrasle, noćno skijanje, školu skijanja koju vode profesionalni instruktori i još puno toga. Tu je 30 kilometara skijaških staza. Zimska sezona počinje rano i traje dugo, skijaške padine se održavaju po najvišim standardima. Najsavremeniji ski-liftovi i odlično pripremljene staze zadovoljiće prohteve i najiskusnijih skijaša.

U Kolašinu, samo 2-3 kilometra od centra, naišli smo na restoran autentičnog izgleda koji se zove Savardak, pa smo tu odlučili predahnuti. Izuzetnog interijera takođe, odudara od ostalih restorana, a saznali smo da tu pripremaju najbolje specijalitete domaće kuhinje u gradu. Nalazi se na putu ka ski centru Kolašin, pa ga je lako pronaći. Pored samog restorana protiče rečica pa je lepo sesti i vani u hladovinu. Nakon odmora nastavili smo prema današnjem cilju, gde smo planirali prenoćiti, a to je Vučje, ski centar nedaleko od Nikšića, mesto gdje Nikšićani dolaze učiti prve skijaške veštine.

Šavnik – mesto gdje sunce izlazi dva puta

Na putu smo prošli kroz Šavnik, planinsko mesto, često spominjano u kultnoj crnogorskoj seriji „Đekna još nije umrla, a ka’ će ne znamo“ koju sam rado gledao. Radnja je smeštena u zabačeno crnogorsko mesto, u kojem se prati život jedne porodice koja najjednostavnije situacije rešava na najteži mogući način. Znao sam celo pismo napamet, koje su pisali sinu Miši, a koji je sve radio, samo ne studirao u Minhenu. Serija je stekla kultni status u svim zemljama bivše Jugoslavije. A baš je u Šavniku radio Joksim, seoski „moćnik“, koji je svakodnevno zadavao neprilike Radosavu i Miladinu. Šavnik je gradić i središte istoimene opštine, prema popisu iz 2003. godine sa 2.947 stanovnika, a u samom mestu 570. Dakle vrlo malo mesto. Dosta sam čuo i pročitao o ovom mestu pa ću samo izvojiti jedan dio koji mi je zanimljiv.

Šavnik je poznat po prirodnom fenomenu – u danima oko ravnodnevice sunce se rađa i zalazi dva puta tokom dana. Ujutro sunce izađe iza brda Kravica i oko 14 sati zađe za brdo Gradac. Sat kasnije sunce opet izađe i pojavi se u kanjonu Bukovice da bi na kraju dana zašlo za Vojnik. Šavnik se takođe nalazi i na obalama čak triju reka, Bukovice, Bijele reke i reke Šavnik koje su na ovom području stvorile čak četiri neverovatno lepa kanjona.

U doba zetske banovine, Šavnik je bio sedište durmitorskog sreza u čijem sastavu su bile današnje Plužine, Žabljak i Šavnik. U srezu je bilo preko 21.000 stanovnika i nije bilo domaćina koji nije imao volove, konje, dosta ovaca, koji nije obrađivao njivu, sijao raž, ječam, ovas. Bilo je tada 18.000 konja jer je jedini promet bio na konjima.

Iako sunce u Šavniku izlazi dva puta u toku dana, meštani duhovito kažu da je ono davno „zašlo” i nikako da izađe. Joksim iz Đekne sigurno ima drugačije mišljenje.

I tako, ostade Šavnik u svojim kanjonima, a ja polako ali sigurno, vožen vozačem i vođen vodičem stižem u Vučje, još jedan ski centar u Crnoj Gori. Vučje je udaljeno od Nikšića svega 20 km i nalazi se na planinskoj visoravni Krnovo, na nadmorskoj visini od 1300 m. Ovde smo se smestili u hotel, a sutra dan ćemo razgledati okolinu, popeti se na vrh ski staze i ko zna što još ne.